Zašto imamo košmare?

Košmarne noći? Identifikacija noćnih mora i njihovih uzroka

Budite se, zadihani, iz dubokog sna. Išli ste na posao goli. Pali ste u ponor bez dna. Uvučeni ste u tornado i onda ste se izborili sa zlom vešticom i letećim majmunima tokom svog neplodonosnog puta u Oz.

Ako Vam nešto od ovoga zvuči poznato, pridružite se našem klubu. Istraživanja ukazuju na činjenicu da 85% odraslih povremeno iskusi noćnu moru – jednom mesečno barem 8 do 29% i jednom nedeljno bar 2 do 6%.

Ukoliko ste neko ko mirno džonja celu noć, morate znati da noćne more nisu svakidašnja pojava. To su vrlo živi, uznemirujući snovi, sa emotivnim vezama i zbog toga imaju tendenciju da nas prenu iz sna.

Ako Vaše spavanje liči na loše horor filmove, saznanje o noćnim morama odnosno razlozima zašto se one dogašaju Vam može pomoći da spavate kvalitetnije.

Noćne more i noćni strahovi

Prvo, morate raspoznati razliku, noćne more nisu isto što i noćni strahovi. Ovo drugo, takođe poznato pod nazivom pavor nocturnus, se događa u ranim fazama sna, tokom REM faze kada ne postoje rapidni pokreti očiju. Tipično, probudili biste se u nekih prvih 90 minuta sna, verovatno uspaničeni, vičući, sa osetno pomućenijim pamćenjem vezani za san koji ste sanjali nego onda kada doživite noćnu moru. Broj srčanih otkucaja može da Vam skoči i do 180 u minuti tokom noćnih strhova, a može se desiti i da budete pomalo destruktivni kada se probudite posle ovakve epizode. Ljudi bivaju svadljivi, borbeni, pa čak i iskaču kroz prozore – ali ipak se posle vrlo često ne sećaju istih uopšte.

Ako Vam sama ideja noćnih strahova deluje, pa recimo, košmarno, onda bi možda trebalo da Vas uteši činjenica da je to realnost svega 4-5% odraslih. Za nas, 85% koji doživljavamo samo obične, dosadne noćne more, već i znate rutinu. Noćne more se dešavaju najčešće u zadnjoj trećini noći, kada je REM san najdbulji. Dakle, ako ste legli u krevet oko 10 sati uveče noćni strah će Vas probuditi negde oko pola dvanaest, a noćna mora bi Vas najverovatnije probudila iz sna negde oko 6 sati ujutru. Ponekad nas noćne more bude, a nekada i ne, ali skoro uvek se sećamo zbivanja i zapleta iz noćne more, bar do neke određene granice.

Šta uzrokuje noćne more, koga one pogađaju?

Postoje post-traumatski snovi i postoje idiopatski, ovaj drugi termin označava da zapravo ne znamo odakle oni potiču. No, naučno još uvek nije dovoljno dokazano šta oni predstavljaju, ali se nagađa da idiopatske noćne more definitivno nisu posledica trauma (osoba ih nije imala) već verovatno predstavljaju samo određenu prezentaciju naših unutrašnjih, intra-personalnih odnosa – kao recimo onih koje imamo sa svojim supružnicima ili roditeljima.

Stres i anksioznost takođe mogu dovesti do pojave noćnih mora. Gubitak posla, raskidi, pali ispiti – iako se per se ne posmatraju kao traume, jesu stresni događaji koji mogu biti okidač za mnogobrojne ružne sne.

Noćne more su dovedene u vezu i sa uzimanjem određenih lekova, posebno onih koji utiču na nivoe prisutnih neurotransmitera, kao što su antidepresivi, narkotici, barbiturati… Ljudi koji boluju od depresije, koji se susreću sa relapsima shizofrenije ili koji apstiniraju od uzimanja alkohola ili sedativnih hipnotika se takođe nalaze u grupi sa povećanim rizikom.

Postoji još jedna skupina ljudi koja je sklona pojavi noćnih mora – kreativne osobe, koje pokazuju tanane granice na psihološkim testovima. Mentalne granice su tanje u smislu da ti ljudi imaju mnogo veći pristup i uvid u svoj emotivni život ili u svoju maštu.

Vratite se na jastuk (ukoliko možete)

Ne, naravno da ne mislimo da odmah možete da se vratite snu, jer ćete biti poprilično emotivno potreseni ili uplašeni, ali ako želite da uhvatite još malo od noćno-jutarnjeg odmora morate da prizovete sve moguće relaksacione tehnike koje poznajete – recimo duboko disanje ili progresivno opuštanje mišića. Možete i meditirati o nekim pozitivnim iskustvima koja ste imali.

Ukoliko je vrlo jasno da ste dovoljno uzdrmani da biste se vratili spavanju u skorije vreme, nije loša ideja ni da ustanete na jedno pola sata ili sat. Možete i zapisati noćnu moru koju ste sanjali, kako biste kasnije mogli da se osvrnete na nju; stručnjaci savetuju i da je malo „prepravite“ ukoliko je zapisujete, naravno, tako da Vam se više dopada to što se u njoj dogodilo.

Tretman

Svega oko 5% odraslih ima klinički problem sa noćnim morama, snovi su toliko frekventni i-ili toliko ozbiljni da im je potrebna stručna pomoć. U suštini, bitno je samo koliko posledica, smetnji takav san uzrokuje. Onda kada snovi redovno remete Vaš odmor, verovatno biste trebali da se obratite stručnoj klinici, a specijalista će tada dijagnostikovati precizno i o kom problemu je reč. Ovo se odnosi i na sindrom „sleep apnea“.

Psihijatri i psiholozi problem osobe koja biva uskraćena za određeno vreme sna porede sa svakodnevnom situacijom. Kažu da je to kao da ste podigli zajam iz banke, ali taj zajam ćete morati i vratiti.

Kod nekih, za rešenje je dovoljna posetu psihologu. Najbolji način za borbu protiv noćnih mora je da se izborite i sa svim anksioznim problemima koji čine njihovu podlogu. Stara, mračna tajna; saobraćajna nesreća koju ste doživeli; luda tetka, ali koja se pretvara u vešticu – sve su to stresori koji se uvlače u Vaše snove i remete Vaš REM san. A izneti ih otvoreno pred specijalistom, može biti od i te kakve pomoći.

Na kraju dana ili bolje rečeno na kraju košmarne noći većini ljudi nije potreban tretman ili ga ne žele. Zapravo, mnogi ni ne haju da li će potražiti pomoć ili ne. Mnogi među nama kada se obrate stručnjacima već sa vrata ispričaju svoje noćne more i navedu da su im oni i izvor kreativnih ideja i da jednostavno ne žele da ih se odreknu.