- Želite najpopularnije proizvode uz super popuste?
- Postanite član Kluba 5* još danas
- Već ste član?Kliknite ovde
- Već imate nalog?Prijavi se
- Nemate nalog?Registrujte se
Naučnici su otkrili da je većina sisara zapravo genetički sličnija svojim očevima. Većina nas pretpostavlja da deca dobijaju približno polovinu DNK materijala od svojih majki i polovinu od očeva, ali ispada da su očevi geni dominantniji...
Uprkos činjenici da su geni obe strane podjednako prisutni kod deteta, mogu se različito ponašati i tako stvoriti disbalans.
Mi smo bili toliko zaokupljeni ovim istraživanjem da nismo odoleli da ga ne podelimo i da pojasnimo šta to naučili.
Pol deteta zapravo određuju geni oca. Zapravo, sve se svodi na spermatozoid – ako on nosi X hromozom, dobićete devojčicu. Druga mogućnost, ako spermatozoid oca nosi Y hromozom, dobijamo dečaka.
Koji od spermatozoida će oploditi jajašce koje ima samo X hromozom se praktično svodi na „bacanje novčića,“ odnosno verovatnoću od 50:50 (mada pojedini činioci mogu pomoći jednoj ili drugoj vrsti spermatozoida da oplodi jajašce).
Očevi sa problemom plodnosti iste mogu preneti na svoje sinove, prema istraživanjima objavljenim u žurnalu Human Reproduction, iako istraživači nisu sasvim sigurni u to i još uvek moraju detaljno da prouče sam mehanizam toga.
Tačnije, istraživanje je pokazalo da dečaci koji su začeti procedurom in vitro oplodnje imaju u većem broju slučajeva spermatozoide lošeg kvaliteta, baš kao što su i njihovi očevi imali. To je takođe poređeno sa podacima prikupljenim od muškaraca iz porodica u kojima nema problema sa fertilitetom – deca u njima su imala mnogo veći broj spermatozoida.
Iako oba roditelja mogu uticati na buduće mentalno zdravlje svoje dece, očevi sa šizofrenijom, hiperaktivnim poremećajem ili manjkom pažnje mnogo češće prenose ova stanja na svoje potomke, prema istraživanju objavljenom u JAMA Psychiatry.
Drugi istraživači su izneli da očevi imaju veće šanse za razvoj novih mutacija u svojim DNK molekulama zahvaljujući neprekidnoj produkciji novih spermatozoida i starenju (žene, nasuprot muškaraca se rađaju sa određenim brojem jajašaca). Dakle, otud postoji mogućnost da se genetske bolesti i poremećaju neuronskog razvoja poput autizma mogu naslediti od očeva.
Veličina zuba i položaj, oblik vilice i još mnogo toga se nasleđuje od roditelja, prema stručnom časopisu American Journal of Physical Anthropology. Međutim, naučnici smatraju da je moguće da su očevi geni snažniji. Pa kada se radi o osmehu, očevi geni mogu odrediti da li će zubi imati meku ili osetljivu gleđ ili da li će u ustima biti gusto.
Izgleda da visoki očevi prave više bebe, prema istraživačima iz bolnice Royal Devon and Exeter Hospital. Tate izgleda određuju buduću visinu svoje dece (kao i dužinu i veličinu fetusa), ali za čudo, izgleda ne utiču na oblik tela ili masu deteta. Zapravo, izgleda da mame utiču na to koliko telesne masti će deca imati.
Istraživači ne isključuju uticaj koji geni mogu imati na razvoj ličnosti dece, ali koliko je domet toga, još uvek se ne zna. Postoje dokazi da geni mogu uticati na hemijski transmitere kao što su serotonin i dopamin, ali i tu istraživači ne mogu reći do koje mere.
To pak može uticati na mozak i uticati na osobine ličnosti poput stidljivosti, anskioznosti ili depresivnosti, sugerišu istraživanja.
Preuzeto sa: https://brightside.me/wonder-curiosities/most-people-are-more-similar-to-their-father-than-their-mother-scientists-claim-798070/