Portret savremene porodice: umor, stres i užurbani tempo

Da li još rizikuješ?

Kako stres utiče na porodicu

Istraživanja ukazuju na to da iako je struktura porodice trajno izmenjena, javna politika, struktura radnog mesta i ostalo se nikako nisu prilagodili novoj normi u kojoj oba roditelja rade.

„Ovo nije pojedinačni problem već socijalni,“ kaže Mary Blair-Loy, sociolog i osnivačica i upravnica Centra za istraživanja polova u profesijama pri University of California iz San Dijega. „Ovo proizvodi stres za zaposlene roditelje koji utiče na život u domu i na decu i potreban nam je odgovor društva.“

Ona kaže da izmene poput plaćenog porodičnog odsustva i briga o deci i posle škole značajno mogu smanjiti stres roditelja. Ipak, porodice obično same žongliraju sa ovim problemima.

U većini slučajeva to znači da uglavnom žena obavlja veći deo brige o deci i kućnih poslova – naročito kada su u pitanju dečije obaveze i potrebe – čak i kada oba roditelja rade puno radno vreme. Ali nemojte to reći očevima. Oni mnogo češće govore da podjednako dele obaveze.

Šta roditeljima predstavlja najveći problem?

Aimee Barnes, 33 i Jakub Zielkiewicz, 31, rade puno radno vreme u Kalifornijskog agenciji za zaštitu životne sredine i roditelji su Romana koji ima 15 meseci. Kažu da su svesni koliko su srećni jer imaju pomoć u vidu fleksibilnog rasporeda i produženog dnevnog boravka koji im je u blizini.

Ipak, nalaženje rešenja za pitanje kako obavljati posao i biti roditelj je bilo teško.

„Praktično uvek imate osećaj da ste grozni u svemu što radite,“ kaže G. Barnes. „Ne provodite onoliko vremena koliko biste voleli sa bebom, ne obavljate ono što biste voleli da uradite na poslu, a prijatelje skoro nikada ne viđate.“ Ta tenzija je ono što pogađa većinu porodica, tvrdi Pew.

Čak 56% roditelja koji rade kažu da je uspostavljanje ravnoteže teško, a oni koji to tvrde smatraju da je roditeljstvo zamorno i stresno. U malom broju slučajeva se izjašnjavaju da je podizanje dece iskustvo u kome uživaju i koje ih nagrađuje.

Na primer, polovina onih koja je izjavila da balans porodica-posao nije težak za postići, tvrdi i da je roditeljstvo uvek prijatno iskustvo, spram svega 36 % onih koji tvrde da je taj balans teško naći.

Kako se promene u načinu života odražavaju na porodicu

1989. knjiga pod naslovom Druga smena sociologa Arlie Russell Hochschild je opisala dupli teret sa kojim su suočene zaposlene majke u pogledu kućnih obaveza i nege dece. Prošle godine Arlie je rekla da, uprkos promenama u društvu, radno mesto nije dovoljno promenjeno da bi se ti problemi smanjili.

U prošlogodišnjoj knjizi Samo radost nimalo zabave, novinarka Jennifer Senior je opisala koliko malo se toga promenilo: Zaposleni roditelji su suočeni sa sličnim stresom, ali je on sad pogoršan očekivanjima modernog roditeljstva i dele ga i očevi.

Od roditelja koji rade puno radno vreme, 39% majki i 50% očeva kažu da osećaju da provode premalo vremena sa decom. 59% majki sa punim radnim vremenom kažu da nemaju dovoljno vremena za opuštanje i više od polovine očeva tvrdi isto.

Među roditeljima sa višim obrazovanjem, 65% tvrdi da im je teško da nađu balans između posla i porodice; 49% koji su nižeg obrazovanja kažu isto. Istraživanje Pew Research Ceneter-a nije postavljalo pitanje zašto je to tako. Jedan od razloga bi mogao biti i taj da se od visoko stručne radne snage češće očekuje da rade i pošto im se zvanično radno vreme završi u odnosu na one koji su plaćeni po satu. Međutim, ovi zaposleni obično imaju i više fleksibilnosti u toku dana.

U 46% domaćinstava sa oba roditelja, oba roditelja rade puno radno vreme, prema Pewu, što je 31% više u odnosu na 1970-tu.

Udeo domaćinstava sa majkom koja ostaje kući je opao za 26%. Pew je istraživao na uzorku koji je reprezentativan za celu naciju i brojao je 1807 roditelja iz svake države putem fiksne i mobilne telefonije.

Drugi podaci takođe pokazuju da su zaposleni roditelji nova norma. 60% dece sada živi u domaćinstvima gde svi roditelji u domu rade makar delimično, što je za 40 procenata više u odnosu na 1965. prema Birou za statistiku rada i Ekonomskom savetu Bele kuće.

Podaci naglašavaju složene žrtve koje podnose zaposlene porodice

41% zaposlenih majki je izjavilo da im je to što su roditelj otežalo napredovanje u karijeri, u poređenju sa svega 20% očeva.

Karijere muškaraca su češće prioritet nego što je slučaj kod žena, iako većina tvrdi da su ravnopravni po tom pitanju. Očevi zarađuju više od majki u više od polovine porodica u kojima oba roditelja rade puno radno vreme.

Načini na koje roditelji provode svoje vreme kod kuće su se neverovatno promenili tokom godina. Podaci vlade o raspolaganju vremenom ukazuju da roditelji sveukupno obavljaju manje kućnih poslova i da provode više vremena sa decom nego ranije.

Vreme koje muškarci provode na plaćenom radnom mestu se smanjilo na 38,5 sati sa 42 sata iz 1965. dok se vreme koje posvećuju kućnim poslovima uduplalo na 8,8 sati, a vreme koje posvećuju brizi o deci je utrostručeno na preko sedam sati.

Kako sve ovo utiče na majke, a kako na očeve

Ipak žene rade mnogo više, naročito kada se radi o zadacima vezanim za podizanje deteta, poput rukovođenja rasporeda i vođenja brige o deci onda kada su bolesna, tvrdi istraživanje Pewa. Očevi i majke su daleko ravnopravniji u podeli kućnih poslova, disciplinovanju dece i igranju sa njima.

Postoji i jaz između polova u roditeljskom opažanju o tome koliko odgovornosti ko preuzima, nalazi Pew. 56% očeva kaže da ih dele ravnopravno, dok se sa time slaže samo 46% majki.

„Kako bivaju sve više stisnuti na poslu, pritisci egalitarijanskog roditeljstva rastu kod kuće,“ kaže G. Blair-Loy. „Današnji muškarci rade više nego njihovi očevi i veruju u ravnopravnost, te je normalno da žele to i da predstave kao podjednaku raspodelu.“

Upitan o podeli kućnih poslova, Sean O’Malley, 37, konsultant za biotehnološka pitanja i otac Fione stare 11 meseci kaže: „Mislim da se prilično jednako podelimo. A i ako nije jednako, onda se trudimo da tako bude.“

„Rekla bih da radimo više,“ kaže njegova žena Anne Mercogliano, 33, marketinški stručnjak u Twitteru.

Trude se da podele brigu o detetu podjednako. On se budi sa Fionom i obavlja jutarnju rutinu i uskače kada njegova žena ima krizu na poslu. G. Mercogliano je ono što ona naziva „naprednim timom“ – poručuje bebi stvari, kuva obroke za sedmicu tokom nedelje i zakazuje kod pedijatra i vodi je na plivanje.

Poditeljima malog Romana nije jasno da li je momentalni pristup održiv. „Naročito sada kada je on još daleko od vrtića, osećam se rastrzano između posla sa punim radnim vremenom i što praktično propuštam svo to vreme koje bih imala sa njim,“ kaže Barnesova. „Ili ću se osećati ovako loše svakog dana nekoliko narednih godina ili ću naći način da radim malo manje.“

Šta je rešenje?

Obe porodice su rekle da bi jedna izmena zakona pomogla uveliko porodicama kao što su njihove i to je plaćeno porodično odsustvo – naročito odustvo oca.

G. O’Malley je uspeo da dobije slobodan mesec, a Gđa. Mercogliano na to kaže: „Iskreno mislim da je to bio najveći dar koji mi je dat, samo time što sam ga imala u kući. Sjajno je to što ljudi više misle o porodičnim odsustvima, ali apsolutno verujem da bi ona morala biti nezavisna od pola.“

Iako spavate malo, spavajte kvalitetno uz Dormeo proizvode za spavanje!