Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
Dobar deo populacije u Evropi pati od insomnije i/ili se žali na loš san. Možda ste i Vi jedan od njih. Ukoliko je tako, možda ste u razmatranje uzeli i lekove za spavanje. Pilule ili tablete za spavanje mogu biti vrlo efikasne u okončavanju Vaše nesanice, ali samo kratkoročno. Da li ste svesni njihovih neželjenih dejstava?
Dobar deo populacije u Evropi pati od insomnije i/ili se žali na loš san. Možda ste i Vi jedan od njih. Ukoliko je tako, možda ste u razmatranje uzeli i lekove za spavanje.
Pilule ili tablete za spavanje mogu biti vrlo efikasne u okončavanju Vaše nesanice, ali kratkoročno. Stoga je vrlo bitno da razumete i sve što biste trebali da znate o ovoj grupi lekova. To naravno uključuje i poznavanje njihovih neželjenih dejstava. Ako iz poznajete možda ćete tako izbeći i bilo kakav vid njihove zloupotrebe.
Većina ovih lekova su sedativni hipnotici. Reč je o specifičnoj grupi lekova koja indukuje i/ili održava stanje sna. U njih spada nekoliko podgrupa, najbitnije su benzodiazepini, barbiturati i drugi razni hipnotici.
Benzodiazepini poput Ksalola (Ksanaksa), Dijazepama (Valijuma), Lorazepama (Ativana) i Libriuma su anksiolitici (lekovi protiv anksioznih poremećaja). Njihovo dejstvo stvara stanje opijenosti i time pomažu ljudima da usne. Dok mogu biti vrlo korisni kratkoročno, svi oni su i potencijalno adiktivni (mogu stvoriti zavisnost).
Barbiturati, još jedna od podgrupa sedativnih-hipnotika, vrše depresiju (inhibišu rad) centralnog nervnog sistema i time postižu sedaciju (umirenje). Kratko ili dugodelujući barbiturati se takođe prepisuju kao sedativi ili lekovi za spavanje, ali mnogo češće se koriste u druge svrhe – recimo u anestetičke.
Lekovi novijih generacija su smanjili vreme do kog je potrebno da lek počne da deluje i time izazove san. U ove lekove spadaju Lunesta, Sonata i Stilnox (Ambien) i smatra se da se njihovim uzimanjem ne razvija štetna navika. Vrlo brzo uzrokuju nastanak stanja opijenosti i potom i sna. Rozerem svoje dejstvo postiže nešto drugačijim dejstvom, ali se takođe smatra lekom koji ne stvara zavisnost. Trilam (Halcion) je stariji sedativni hipnotik koji su uglavnom zamenili gore pomenuti lekovi.
I oni kao i svi drugi lekovi imaju neželjena dejstva. Naravno, nećete znati da li ćete ih iskusiti sve dok ne uzmete određeni lek.
Vaš lekar će Vas vrlo verovatno upozoriti na neka od njih, naročito onda kada bolujete i od nekog drugog poremećaja zdravlja – recimo od astme, jer lekovi za spavanje usporavaju ritam i smanjuju dubinu kojom dišete, a to može biti potencijalno opasno za one koji pate od pomenute bolesti ili od HOBP-a (hronične obstrtuktivne bolesti pluća).
Uobičajena neželjena dejstva lekova za spavanje koji se izdaju na recept poput Luneste, Sonate, Ambiena, Rozerema i Halciona su:
Ono što takođe treba da znate, naročito ako ste pripadnica lepšeg pola, je da se Stilnox (Ambien) preporučuje u manjim dozama ženama, jer ga one teže izbacuju iz svog organizma u poređenju sa muškarcima; te zbog toga koncentracija leka jutro posle njegovog uzimanja je i dalje relativno visoka i to može uticati na pojedine aktivnosti koje zahtevaju pažnju, poput vožnje (upravljanja motornim vozilom, kako kažu u uputstvima za lekove). Savetodavno je probati i sa nižim dozama kod muškaraca, ako je moguće.
Važno je da budete svesni mogućih neželjenih dejstava kako biste ih uočili i prestali sa uzimanjem leka i potom se konsultovali sa lekarom ne bi li izbegli neki ozbiljniji zdravstveni problem.
Neki od njih imaju potencijalno štetna neželjena dejstva kao što su parasomnije. Parasomnije su ponašanja i aktivnosti nad kojima nemate kontrolu, poput mesečarenja (hodanja u snu). Tokom njihovih epizoda, Vi ste u snu i nesvesni onoga što se događa oko Vas.
Parasomnije uzrokovane lekovima za spavanje su složena ponašanja poput jedenja u snu, telefonskih poziva pa čak i imanja seksualnih odnosa dok ste u stanju sna. Voženje u snu, dakle vozite, a niste u potpunosti budni, je još jedno od ozbiljnijih neželjenih dejstava ovih lekova. No, ovakva neželjena dejstva su izuzetno retka, ali ono što je nezgodno je i da ih je teško primetiti kada se dogode.
O svim potencijalnim dejstvima se uvek informišite iz uputstva za upotrebu leka i vodite računa da uvek uzimate samo onu dozu leka koju Vam je lekar prepisao, jer sa povećanjem doze povećavate i verovatnoću da dođe do pojave neželjenih dejstava leka kog uzimate.
Da. Neki ljudi mogu iskusiti alergijsku reakciju po uzimanju ovih medikamenata; ukoliko znaju za nju, ne treba da ih uzimaju. Vrlo je važno, ako Vam se ikada dogodi da po uzimanju leka doživite neke od sledećih simptoma, da kontaktirate lekara. U simptome i znake alergijske reakcije spadaju:
Najopasnije – potencijalno smrtonosno stanje – koje može biti uzrokovano uzimanjem BILO KOG leka predstavlja anafilaktički šok. Reč je o alergijskoj reakciji koja je izuzetno burna, teška. Među ozbiljnijim neželjenim dejstvima je i angioedem koji karakterišu otok celog lica, grla, otežano disanje, lupanje srca i sve ostale gore navedene tegobe. Naravno, što pre se javite lekaru u slučaju da posumnjate na pojavu bilo kakvih komplikacija po uzimanju leka.
Najčešća i opšta preporuka je da se uzimaju baš pre nego što se pođe na počinak u određeno vreme. To će Vam i sam lekar objasniti; ali postoje i određene karakteristike lekova koje određuju tačno koliko pre počinka treba da ga popijete i kako – opet i lekar, a i uputstvo za upotrebu leka trebali bi da Vam ovo jasno saopšte. Pored toga, uvek se pobrinite da imate dovoljno vremena za spavanje ukoliko ćete uzeti neki od ovih lekova.
Da. Mešanje ovih supstanci može biti vrlo škodljivo, jer se njime pojačava sedativno dejstvo lekova, a to može biti i fatalno po onog ko ih uzima. Naravno, svaki od lekova Vas na ovo i upozorava. Isto tako, sa nekim od ovih lekova ne biste trebali jesti grejpfrut ili piti sok od ovog voća, jer će se tako u Vašem krvotoku naći veća količina leka koja će se i duže vremena zadržati u organizmu. Tako se praktično možete predozirati.
Za kratkotrajne nesanice, lekari prepisuju lekove za spavanje na nekoliko nedelja. No, redovnom upotrebom duže vremena, Vaš lek za spavanje može prestati da deluje na Vas onako kako bi trebalo, jer ste razvili toleranciju na njega („organizam se navikao na njega“). Tada ne treba sami da pokušavate da povećavate dozu leka u nedogled, jer se možete ipak predozirati ili iskusiti neke druge posledice koje su navedene u članku – neke izuzetno i opasne! Takođe možete razviti i psihičku zavisnost na lek. Tada će sama pomisao da idete na spavanje bez leka u Vama buditi „nervozu“, tačnije postajaćete anksiozni.
Bez leka će Vam biti teško da spavate. Sve to mogu biti znaci fizičke ili psihičke ili pak obe zavisnosti. Dugotrajna upotreba lekova za smirenje i spavanje čak može uticati nepovoljno na sam čin sna. Najbolji način da sve ovo izbegnete je da se držite preporuka Vašeg lekara glede uzimanja leka i prestanka uzimanja istog. Takođe i da se konsultujete sa njim kada god mislite da za to postoji potreba ili na nešto sumnjate što može biti u vezi sa lekom – stoga pročitajte i uputstvo za upotrenu medikamenta.
