Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
Cirkadijalni ritam nije neka nova vrsta plesnog poteza; termin se odnosi na naš unutrašnji sat za spavanje. Pročitajte kako Vaš sat sna funkcioniše i kako se odražava na Vaš život.
Cirkadijalni ritam nije neka nova vrsta plesnog poteza; termin se odnosi na naš unutrašnji sat za spavanje. Naučite kako Vaš sat sna funkcioniše.
Vaš obrazac spavanja i buđenja navodi unutrašnji sat za san. Njime upravlja svetlost i taj unutrašnji sat Vam govori kada je vreme da pođete u krevet i kada da se budite. Ovaj unutrašnji sat, poznat kao cirkadijalni ritam, funkcioniše na osnovama ciklusa od 24 časa. Pometnje cirkadijalnog ritma i Vašeg unutrašnjeg sata Vas mogu koštati sna. Ovo, za uzvrat, uzrokuje zdravstvene probleme tako što remeti sve fiziološke, biološke i hemijske funkcije na koje spavanje utiče.
Na Vaš sat sna utiču svetlosni signali preko mrežnjače (koja je u dnu oka), nervnih puteva i posebnog dela mozga koji upravlja budnošću i snom, iscrpljenošću i dužinom vremena koje provodite budni, prirodnim cirkadijalnim ritmom, pomeranjem sata kao i promenom godišnjih doba.
Svetlost u oko dospeva i pada na mrežnjaču, preko koje biva registrovana i signal putuje nervnim putevima do dela mozga koji zovemo suprahijazmatični nukleus (jedro), što nam zapravo stavlja do znanja da bismo trebali biti budni. No, ceo ovaj put pokreće čitavu kaskadu reakcija između brojnih neurotransmitera koju učestvuju u razbuđivanju i održavanju neke budnosti.
Spavanjem upravljaju i neke suprotne sile. Svetlost jeste jedan od najsnažnijih signala koji će Vašem telu reći da bude budno – međutim, signal koji Vam govori „budi budan“ (naročito onda kada ste neispavani) sa lakoćom može nadjačati neka druga činjenica iako je svuda okolo Vas svetlo.
Jedan od najbitnijih faktora koji Vam govori da biste trebali spavati jeste takozvana homeostatska sila koja se vremenom nakuplja. Što ste duže budni, to su veće šanse i da ćete se umoriti, tako da se potreba za snom praktično nakuplja tokom perioda od 16 sati i predstavlja tu silu.
Istraživanje sna je relativno mlado naučno polje; pojavilo se u Sjedinjenim državama tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka. Prvi biološki sat je prepoznat kod voćnih mušica tokom radnih sedamdesetih. Klinički posmatrano, medicina sna postaje relevantna subspecijalizacija osamdesetih, ali do tada nije bilo priznata kao takva u akademskoj hijerarhiji američke medicinske škole sve do 2006. godine.
No, cirkadijalni ritam ljudi podrazumeva unutrašnji sat čoveka i sve ostale fiziološke funkcije koje se oslanjaju na njega. Sam termin je proizašao iz latinske reči koje znači „oko/tokom dana“. Kao laik, možete ga smatrati samo kitnjastim terminom za unutrašnji sat koji ima 24 časa.
Davno, tridesetih godina prošlog veka, istraživači su sprovodili tzv. „pećinske studije“ – volonteri su bili smeštani u pećine i na taj način su bili uskraćeni za prirodno svetlo – i tada su nagađali da se unutrašnji sat oslanja na ciklus od 25 časova. No, poslednja istraživanja ipak pokazuju da je ta vrednost mnogo bliža vrednosti od 24 časa.
Ukoliko slušate svoje telo, živite u skladu sa svojim cirkadijalnim ritmom. Metaforički govoreći, ne stiskajte ono dugmence za gašenje alarma Vašeg unutrašnjeg sata – on je ono što Vas drži u budnom stanju i čini produktivnim ili opuštenim i uvek spremnim za krevet onda kada biste u njemu trebali biti.
