Većina nas se neretko nađe u stresnim situacijama zbog kojih počnemo previše da razmišljano negativno i odemo u naksioznost. Ukoliko Vam se ovo događa povremeno, evo nekoliko saveta kako da se nosite sa tim…
Strategije prevazilaženja:
Probajte ovo kada se osećate uznemireno ili pod stresom:
- Napravite pauzu. Vežbajte jogu, slušajte muziku, meditirajte, idite na masažu ili naučite tehnike opuštanja. Odmak od problema pomaže vam da razbistrite glavu.
- Jedite dobro izbalansirane obroke. Ne preskačite nijedan obrok. Držite pri ruci zdrave grickalice koje povećavaju energiju.
- Ograničite alkohol i kofein, koji mogu pogoršati anksioznost i izazvati napade panike.
- Naspavajte se. Kada je pod stresom, vašem telu je potreban dodatni san i odmor.
- Vežbajte svakodnevno da biste se osećali dobro i održali zdravlje.
Pokušajte i ovo:
- Duboko udahnite. Udahnite i izdahnite polako.
- Polako brojite do 10. Ponovite i brojite do 20 ako je potrebno.
- Uradite najbolje što možete. Umesto da težite savršenstvu, što nije moguće, budite ponosni koliko god da ste postigli.
- Prihvatite da ne možete kontrolisati sve. Stavite svoj stres u perspektivu: da li je zaista tako loše kao što mislite?
- Humor je dobrodošao. Dobar smeh daleko se čuje.
- Održavajte pozitivan stav. Potrudite se da negativne misli zamenite pozitivnim.
- Umešati se. Volontirajte ili pronađite drugi način da budete aktivni u svojoj zajednici, što stvara mrežu podrške i omogućava Vam odmor od svakodnevnog stresa.
- Saznajte šta izaziva vašu anksioznost. Da li je to posao, porodica, škola ili nešto drugo što možete prepoznati? Pišite u dnevnik kada se osećate pod stresom ili anksioznost i potražite obrazac.
- Razgovarajte sa nekim. Recite prijateljima i porodici da se osećate preopterećeno i recite im kako vam mogu pomoći. Razgovarajte sa lekarom ili terapeutom za stručnu pomoć.
Fitnes saveti – Ostanite zdravi i oslobodite se stresa
Za najveće prednosti vežbanja, pokušajte da uključite najmanje 2½ sata fizičke aktivnosti umerenog intenziteta (npr. brzo hodanje) svake nedelje, 1¼ sata aktivnosti snažnog intenziteta (kao što su džogiranje ili krugovi plivanja) ili kombinaciju ova dva.
- 5 X 30: Trčite, hodajte, vozite bicikl ili plešite tri do pet puta nedeljno po 30 minuta.
- Postavite male dnevne ciljeve i težite svakodnevnoj doslednosti, a ne savršenim vežbama. Bolje je hodati svaki dan 15-20 minuta nego čekati vikend na tročasovni fitnes maraton. Mnogi naučni podaci sugerišu da je učestalost najvažnija.
- Pronađite oblike vežbanja koji su zabavni ili prijatni. Ekstrovertirani ljudi često vole časove i grupne aktivnosti. Ljudi koji su introvertniji često preferiraju solo potrage.
- Odvratite pažnju pomoću muzike na pametnom telefonu ili drugog prenosivog medija plejera da biste preuzeli audio knjige, podkastove ili muziku. Mnogi smatraju da je zabavnije vežbati dok slušaju nešto u čemu uživaju.
- Angažujte „prijatelja za vežbanje“. Često je lakše držati se rutine vežbanja kada morate da ostanete posvećeni prijatelju, partneru ili kolegi.
- Budite strpljivi kada započnete novi program vežbanja. Većini ljudi koji sede potrebno je oko četiri do osam nedelja da se osećaju koordinisano i dovoljno u formi tako da se vežbanje biva lakše.
Ukoliko su stres i anskioznost uzeli toliko maha da nikako ne možete da ih kontrolišete, obratite se psihologu ili terapeutu za pomoć.
Pruzeto sa: https://adaa.org/tips