Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
Dremanje deluje kao tako naivna stvar, zar ne? Pa, ono to zapravo nije. Istraživači su doveli u vezi dremanje sa kardiovaskularnim bolestima, Alchajmerovom bolesti i prevremenom smrti – ali nisu sve dremke potencijalno opasne. Evo kako da učinite Vaše dremke prijatnijima, zdravijima i produktivnijima.
Većina stručnjaka bi preporučila da ili dremate 20 minuta ili da dremate 90 minuta. Zašto? 20 minuta je dovoljno kratko kako ne biste utonuli u duboki san, što znači da se nećete probuditi omamljeni i neproduktivni. A 90 minuta predstavlja jedan celi ciklus sna, posle kog bi trebalo da ustanete osveženi i energični.
Nedavno istraživanje je našlo vezu između prevelikog dremanja i kardiovaskularnih dešavanja kao što su šlogovi i srčani udari, koji vode i prevremenoj smrti. Uzimajući to u obzir, najsigurnija opcija bi bila da se odlučite za kraće dremke. Ako odremate nekih 20 minuta trebalo bi da se nešto odmorite, a da ne ugrožavate time zdravlje srca ili se probudite potpuno ošamućeni.
Ukoliko odlučite da imate dremku od 20 minuta, kao što je gore predloženo, ne možete samo tek tako zaspati i nadati se da ćete se nekim čudom probuditi u tačno određeno vreme. Morate podesiti alarm. Ali za koje to vreme? Uspavljivanje možete trajati negde između nekoliko minuta za one ljude koji su relativno umorni i nemaju problema sa uspavljivanjem do više od sata za ljude koji pate od nesanice ili imaju mnogo toga na umu.
Sa obzirom da se popodnevno dremanje obično dovodi u vezu sa osećanjem umora usred dana, možemo sa izvesnom sigurnošću pretpostaviti da Vam neće trebati baš mnogo vremena da zaspite. Stručnjaci savetuju da normalna odrasla osoba u proseku treba oko 5 do 12 minuta da zaspi usred dana. Ako želimo biti sigurni, možemo očekivati 10 minuta za uspavljivanje kao dobar izbor. Dakle, ukoliko legnete da biste dremali tačno u 1 popodne, trebalo bi da podesite alarm da zvoni negde između 1.30 ili 1.35, na primer.
Pa, očigledno je da želite da dremate onda kada Vas niko ne ometa. Ukoliko, na primer, poželite odremati dok ste na poslu, pauza za ručak bi bila najbolja za to (i najsigurnija). Ukoliko ste kod kuće i prodavci od vrata do vrata obično dolaze između 1 i 3 popodne, planirajte dremanje pre ili posle. Ali to nije jedini kriterijum koji bi trebalo imati …
Da postoji najbolje vreme za dremanje – i to je naučno potvrđeno. Naše energetske zalihe prirodno opadaju sredinom dana, obično između 2 i 4 popodne. Ovo je, uopšteno govoreći i najbolje vreme za dremanje. Ali ne za sve ljude. Kako bivamo stariji, naš cirkadijalni ritam se menja, pa nam dremke postaju potrebne ranije i češće. Mnogi stariji stoga svoju prvu dremku imaju još pre podneva.
Ljudi svoje popodnevne dremke imaju na različitim mestima sa obzirom da krevet nije uvek opcija: u stolicama, na podu, na stolu …
Izbor pogrešne lokacije za Vašu dremku često donosi dva velika problema. Prvi, površina na kojoj spavate nije udobna, pa ni dremanje neće biti neko. Drugi, pogrešna površina može primorati Vaše telo i na loš položaj, te ćete isprovocirati bolove u leđima, ramenima ili vratu. Najbolji izbor je stoga da dremate ležeći u krevetu ili na kauču. Ako to nije moguće, neka Vam lokalitet gde dremate bude što udobniji i što prostraniji.
Neki ljudi dremaju samo ponekad. Neki dremaju svake nedelje odnosno samo vikendima. Neki dremaju svaki dan, a neki čak i dva puta dnevno. Ima li nekih preporuka o tome koliko česti bi trebalo da dremamo?
Vaše telo će Vam reći koliko često mu treba dremanje. Međutim, preterano dremanje može biti potencijalno opasno za zdravlje, kao što smo gore već rekli. Jedno skorašnje istraživanje predlaže da kratke dremke jednom ili dva puta nedeljno zaista mogu biti od koristi za naše zdravlje.
