Deca u „karantinu“ se ružno ponašaju – evo kako im pomoći

Neki od manje poznatih simptoma koronavirusa su i izlivi besa, neleganje u krevet na vreme i bezobrazluk. Uz stvarnost COVID-19 karantina širom sveta, deca rade ono što deca rade – plačući traže pomoć unoseći Vam se u lice što je više moguće. Regresije, bes i nestašluci su normalan deo detinjstva – i može se očekivati da ih bude više kad je kretanje ograničeno. To takođe može biti i pokazatelj anksioznog poremećaja kod deteta. Evo kako to da razlikujete – i kako da radite sa njima u ovo „nevreme,“ bez obzira na to koliko je ozbiljna reakcija deteta.

Poremećeno spavanje

Pod stresom Vaše dete će se možda ponašati kao da je napravilo nekoliko koraka unazad u razvoju, pre svega u tome kako spava. „Deca se bore sa stvarima kojima su već ovladala,“ kaže Lindzi Giler, klinički psiholog iz Centra za poremećaje raspoloženja pri Institutu Child Mind. Ova nazadovanja se mogu desiti tokom velikih životnih promena, kao što su dolazak prinove iz porodilišta u dom – ili socijalno distanciranje usled pandemije.

Deca koja nisu imala nezgodu mesecima se ponovo mogu upiškiti u krevet. Neku progone noćne more. Druga imaju poteškoća da se uspavaju i održavanjem sna. Sada je razumljivo je zašto Vaše dete možda ima problema sa spavanjem, ali postoje i koraci koje možete preduzeti da se pozabavite sa problemima sa spavanjem.

Prvo, držite se ustaljene rutine. Šaljite decu u krevet u isto vreme svake večeri i neka se pridržavaju rasporeda svih drugih večernjih aktivnosti, kao što su presvlačenje u pidžamu i pranje zuba, prema organizaciji Children’s Wisconsin. Da biste im dodatno pomogli, nacrtajte svaki od koraka na kartice i neka te kartice stavljaju u kovertu kako obave svaki od večernjih zadataka – pijenje mleka, pranje zuba, čitanje tri knjižice, maženje sa omiljenom igračkom, ljuljuškanje.

Ako je mokrenje u krevet problem, ne grdite. Nastavite da im pomažete kao i obično, kao što je buđenje alarmom usred noći kako bi koristila kupatilo. Nagradite dete kada noć prođe bez nezgode, ali nemojte poklanjati ni previše pažnje kada mu se omakne.

Ako su ružni snovi pošast Vašeg deteta, osnažite ga. Probajte sa tehnikom večernjeg pevušenja koje će oterati ružne snove i učiniti da se oseća kao da ima kontrolu.

Tantrumi (bes)

Sitnije smetnje sa kojima dete ranije nije imalo problema, poput toga što ga drugi roditelj uspavljuje, mogu postati okidači besa pod stresnim okolnostima. „Trenutno, svima nam je osnovica anskioznosti povišena,“ kaže Gilerova. Dečija sposobnost da se prevaziđu omanje promene u njihovim rutinama može nestati uz višak anksioznosti i svaka mala nezgoda može pokrenuti izliv besa. Ovo loše ponašanje nije namerno. To je prirodan odgovor za decu kojim pokazuju da se sa nečim bore.

Šta bi trebalo uraditi kada Vaše dete napravi scenu zavisi od toga zašto se tako ponaša. Možda mu je potrebna uteha jer je tužno ili zabrinuto, ali obično najbolje što možete uraditi jeste da ignorišete tantrum. Kada počne, nema baš mnogo toga što možete da uradite da biste ga sprečili, iako se možete spustiti i približiti mu se i popričati sa njime o njegovim osećanjima. Pošto bes prođe, pobrinite se da dete obavi zadatak koji ga je pokrenuo, recimo, da se presvuče. Kako se umiri, pružite mu mnogo zagrljaja i reči ohrabrenja.

Jedan period koji je ozloglašen po pokretanju besa jeste prelaz između aktivnosti. Pridržavanje striktne rutine će taj prelaz olakšati. Ispišite raspored (sa slikama) kako biste pomogli deci da prate svoj dnevni plan i upozorite ih nekoliko minuta pre trenutka kada će doći do promene brzine kako biste smanjili verovatnoću za pojavu besa.

Neprekidno plakanje

„Deca reaguju na sopstvena iskustva stresa i anksioznosti,“ kaže Gilerova. „Nisu sigurna kako da se nose sa njima na neki drugi način, pa se "raspadaju".“ Ukoliko dete ne želi da prestane da plače, prvo identifikujte šta uzrokuje suze. Plakanje može biti znak da nešto ozbiljno nije u redu, poput povreda ili bolesti. Ako dete nije u fizičkom bolu, pomozite mu da da ime emocijama koje oseća.

Kada saznate šta mu je na pameti (ovo ne mora doći sa prvih nekoliko suza), uverite svoje dete da je u redu što se oseća tužno ili uznemireno ili ljuto. Zajedno osmislite plan kako bi se osećalo bolje, recimo, pođite u šetnju ili naslikajte nešto što bi predstavljalo njegove emocije. A ukoliko plače oko sitnica, nemojte uletati da biste rešili njegov problem, jer to ih uverava da će tura plakanja voditi onome što žele, prema Dečijoj bolnici iz Filadelfije.

Ako Vaše dete brine baš COVID-19, umirite ga, ali ga nemojte štititi od istine. Pružite mu činjenice koje su u skladu sa uzrastom i uverite ga da ćete ga Vi čuvati i da ćete se brinuti za njega bez obzira na to šta se dešava u svetu.

Vika i prkos

Ono što izgleda kao prkosno ponašanje može zapravo biti pokušaj deteta da pobegne iz situacije jer im ona uzrokuje stres. Anksioznost provocira odgovor po tipu „bori se ili beži,“ a deca koja odaberu da se „bore“ nam mogu delovati agresivno i suprostavljeno. Pak vikanje, udaranje i drugi problemi sa besom mogu biti i način kojim dete odgovara na to što se oseća shrvano ili nesposobno da se izbori sa svojim osećanjima, prema Institutu Child Mind.

Kao i drugi odgovori na anksioznost, pridržavanje rutine i diskutovanje o skrivenim osećanjima mogu eliminisati ova ružna ponašanja. Pored toga, ukažite na lepše strane „karantinskog“ rasporeda, kao što je više vremena za TV ekran, kako biste ga oraspoložili. Ako Vam je dete i dalje napeto, probajte sa vežbama disanja i osvestite ga okoline kako biste ga prizemljili.

Povlačenje

Jedan od najjasnijih znakova da dete ima ozbiljniji problem sa anskioznošću, kaže Gilerova, jeste povlačenje. Povlačenje na način gde dete prestaje komunicirati sa osobom sa kojom ima snažan odnos ili gde ne učestvuje više u aktivnostima koje je ranije volelo.

Da biste se izborili sa povlačenjem deteta, probajte da ga namamite da izađe iz svoje ljušture. Otvorite mu se sa sopstvenim osećanjima i to ga može ohrabriti da uraditi isto. Ako ostane povučeno, ne bi bilo loše potražiti stručnu pomoć.

Poremećaji anksioznosti spram reakcija na stres

Svi smo trenutno pomalo razdražljivi, te može biti teško odlučiti kada je detetu potrebna profesionalna pomoć. Ako se anksioznost nalazi na svakodnevnom putu Vašeg deteta – ukoliko ne može da učestvuje ili da uživa u aktivnostima prigodnim za njegov uzrast – ili se oseća shrvano, potražite pomoć. Pratite koliko dana se simptomi pojavljuju. Stres može učiniti da se simptomi javljaju i povlače danima ili čak nedeljama, ali deca sa poremećajem anksioznosti pokazuju znake duže vremenske intervale. Čak i ako Vaše dete ne pokazuje prisustvo poremećaja anksioznosti, razgovor sa profesionalcem na temu kako se nositi sa njegovim esktremnim reakcijama usled stresa uzrokovanog pandemijom može biti od koristi.

Iako provodite veći deo dana sa svojim detetom, nemojte pretpostaviti da znate šta ono oseća. Nađite vremena u svom rasporedu kako biste proverili i pitali ga za njegove emocije i nemojte se ustručavati da podelite sa njim i svoje kao uzor.

Umesto da mu ponudite rešenja za probleme u njegovom životu koju mu uzrokuju anksioznost, pustite ga da se nosi sa neprijatnošću situacije. Ako se žali da je tužno što ne može da se igra sa drugarima, pojasnite mu da ste i Vi tužni jer ne možete da vidite svoje prijatelje, ali i da je to ono što trenutno morate da radite kako biste svi bili bezbedni. Neće ovako biti zauvek. Zajedničkim naporom i isrenošću ćete proći kroz sve ovo kao porodica.

Preuzeto sa: https://www.fatherly.com/parenting/kids-quarantine-acting-out/