- Želite najpopularnije proizvode uz super popuste?
- Postanite član Kluba 5* još danas
- Već ste član?Kliknite ovde
- Već imate nalog?Prijavi se
- Nemate nalog?Registrujte se
Ukoliko ste na pitanje iznad dali odgovor da, onda se možda i pitate zašto se to dešava. Zapravo, postoji nekoliko razloga za lenjo raspoloženje koje nas većinu uzme pod svoje kada je dan kišni.
Vreme i stanje našeg organizma često idu ruku pod ruku. Setite se samo kako izgleda kada ste na odmoru negde gde je klima toplija i kako vam se čini da su ljudi tamo uvek enegičniji i srećniji… Ili recimo koliko džangrizavo se svi ponašamo kada temperature postanu stvarno vrlo visoke.
Vreme menja Vaše raspoloženje nabolje i nagore, a kišni dani po tome nisu nimalo drugačiji. Ali zašto kišu izjednačavamo sa umorom? Zašto se osećamo toliko lenjima kada nebo postane tmurno? Ispada da za to postoji nekoliko razloga…
1. Ne spavate tako dobro
Istraživanje Laboratorije za spavanje Univerziteta Ročester iz Njujorka je pokazalo da tokom kišnih noći i ne spavamo baš tako dobro. Dakle, oblačne i kišne noći često znače i da se ne odmorimo dovoljno. A kada ne možemo da spavamo čvrsto ili dovoljno dugo, budimo se iscrpljeni i loše raspoloženi… Zbog toga tokom dana postajete samo još iscrpljeniji.
2. Previše melatonina
Melatonin je hormon koji proizvodi naše telo i koji pomaže u regulaciji ciklusa budnosti i sna. Što više melatonina Vaše telo proizvede, to ćete biti umorniji. Ali melatonin zavisi i od količine svetlosti, te je menjak svetlosti razlog zašto spavamo uglavnom tokom noći. Kada sunce izjutra grane, ono suzbija proizvodnju ovog hormona i budi nas. Ali kada je oblačno i kišno, tada je i mračnije – samim tim proizvodnja melatonina se održava višem nivou, što nas čini pospanijima.
3. Premalo serotonina
Baš kao što nas oblačno nebo nagoni da proizvodimo previše melatonina, isto tako ono utiče na mozak tako da on proizvodi i manje serotonina. Seratonin je neurotransmiter koji je doveden u vezu sa dobrim raspoloženjem i radošću. Namirnice koje jedemo imaju dosta uticaja na proizvodnju serotonina, ali sunčeva svetlost i ovde ima svoju ulogu. Kada primamo manje sunčeve svetlosti, proizvodimo i manje serotonina što nas uvodi u osećanja depresije i nedostatka motivacije.
4. Umirujući zvuci
Zvuk kišnih kapi koje udaraju o pločnike, prozore i krovove formira određenu vrstu šablona pri padu. Taj obrazac može biti ritmičan i kada nam se „uvuče“ u glavu, to je kao da imamo unutrašnju umirujuću uspavanku koja nas prati celog dana. I ako su zvuci umirujuće kiše zaista jedna od lepših stvari na plejlisti prirode, tokom dana nas oni stalno drže u tom lenjom stanju potpune spremnosti za krevet, pa i onda kada bismo zapravo trebali da budemo budni i orni za rad.