Da li možemo kontrolisati snove?

Da li je moguće kontrolisati ono što sanjamo?

Jeste, ali samo uz mnogo vežbe. Najbolji način za sam početak je da vežbate pre polaska u krevet.

Eminentni psiholozi koji se bave spavanjem i snovima sa Harvarda su od svojih 76 mlađih kolega, studenata, zatražili da odaberu neki određeni problem (npr. gde da idu na odmor; kako da urede nameštaj u svojoj sobi) i da se fokusiraju na njega pre odlaska na počinak. Ispitanici su svoje snove beležili nedelju dana, a njihove starije kolege studenti su pregledale materijal po završetku eksperimenta i utvrdile su da je jedna trećina studenata uspešno rešila problem u svojim snovima. Jedan od studenata se mučio problemom preselenja u drugu univerzitetsku ustanovu kako bi tamo diplomirao, ali nije mogao da odluči između dva univerziteta, u Masačusetsu i u Kaliforniji. Sanjao je da leti avionom koji ima problema sa motorom, a onda je on sugerisao pilotu da pokuša da sleti u Masačusets. Pilot mu je odgovorio kako je bolje da se upute dalje na zapad, prema jarkom svetlu koje se tamo vidi.

Terapija treninga slikama je veoma aktivan, dnevni metod kojim se utiče na snove i psiholozi se njome koriste kako bi pomogli žrtvama trauma kako bi prevenirali neprekidno vraćanje noćnih mora koje ih prate tokom spavanja. (Samo u SAD inače oko 1 procenat populacije, oko 3 miliona ljudi pati od noćnih mora koje su simptom i posledica posttraumatskog stresa.) Oni koji su podvrgnuti ovoj terapiji zapišu srećnu verziju noćne more koja ih progoni – umesto zubatog čudovišta, napišu da je u pitanju bilo slatko kuče; umesto mračne uličice, radilo se o sunčanoj ulici – i to zamisle svakodnevno na po 15 minuta. Da je terapija efikasna, dokazala su i istraživanja u kojima je više od trećine učesnika, pacijenata, posle samo pet nedelja iskusilo značajno manju učestalost pojave noćnih mora tokom spavanja.

Tokom lucidnijih, neobičnijih snova, mnogo je veća mogućnost za preduzimanje neke akcije u njemu u odnosu na reakciju koju češće doživljavamo, kažu psiholozi. Preko 58 procenata ljudi je makar jednom u životu iskusilo lucidne snove. Kako bi se ova činjenica iskoristila u terapijske svrhe danas se vojnicima koji su bili na ratištu i doživeli određeni stres na njemu i za posledicu imaju košmare koji su vezani za ono što su preživeli, u terapijske svrhe preporučuje igranje video igara sa istom tematikom. U njihovim, nazovimo ih „vojničkim snovima“ oni vojnici koji nisu igrali igrice nisu mogli da povuku obarač, ali oni koji su se njima redovno bavili, su bili u stanju da se sakriju iza nekog zaklona i izbore sa opasnošću koja ih je vrebala povlačeći obarač.

Dakle, moguće je kontrolisati snove uz posebne i redovne vežba, te se ovo donekle i koristi u terapijske ili druge svrhe. Ali treba imati na umu da je kontrola snova još uvek prilično neprecizna, nedovoljna sama po sebi. Oni koji se njome bave ovo često opisuju sledećom metaforom: „Mornar ne kontroliše more, a ni sanjač lucidnih snova ne kontroliše san.“ No, ova grupa stručnjaka tvrdi da postoje mehanizmi podsvesti kojima se i ona sama suprostavlja menjanju sna. Primer za to su snovi u kojima dolazi do obrta situacije koja se sanja – ako osoba sanja nešto lepo i bezazleno, a tokom sna pokuša iz bilo kog razloga da promeni to što joj se predočava u nešto po njenoj volji, događa se da se cela prijatna slika najednom okreće u suprotnom smeru i ono što je bezazleno, recimo slatko kuče, se pretvara u neku babarogu, dakle, nimalo lep prizor…