- Želite najpopularnije proizvode uz super popuste?
- Postanite član Kluba 5* još danas
- Već ste član?Kliknite ovde
- Već imate nalog?Prijavi se
- Nemate nalog?Registrujte se
Baš kao i Vašem telu, potrebno je redovno trenirati i um kako bismo osigurali njegovo zdravlje uprkos godinama koje se nižu. Za to nam pak nije potrebna teretama – alate već imate svuda oko sebe...
Fizička aktivnost je neophodna za naše mišiće i srce ukoliko želimo da ih održimo u dobrom stanju. Ali šta je sa našim mozgkom? Baš kao i Vašem telu, potrebno je redovno trenirati i um kako bismo osigurali njegovo zdravlje uprkos godinama koje se nižu. Za to nam pak nije potrebna teretama – alate već imate svuda oko sebe, prema našem stručnom izvoru, Dari Švarc, kliniškom psihologu iz Sharp Mesa Vista bolnice u San Dijegu i Rut Kuran, autorki knjige „Being Brain Healthy“ koja je i sama preživela tešku moždanu povredu.
Nastavite sa čitanjem i naći ćete osam tehnika koje možete početi primenjivati u svakodnevnom životu kako bi Vašem umu obezbedile dug i srećan životni vek.
„Kada govorimo o moždanom zdravlju, govorim o njemu kao kružnom treningu za um,“ kaže dr Švarc koja zagovara ideju integracije različitih „stanica“ u svakodnevni život slično onome što biste doživeli u teretani. Njen prvi krug je ideja da se nauči nešto novo, idealno nešto što Vam ne pada tako lako.
„Ukoliko je izazov i frustrirajuće, onda je verovatno dobro za Vaš mozak,“ kaže ona. „Vaš mozak će se zaista potruditi kako bi shvatio nešto novo.“ Na primer, ukoliko niste mehanički nadareni, potrudite se da naučite neku auto-moto veštinu ili probajte da upamtite tekst neke muzičke pesme ili poeme.
Jedan deo mentalnog zdravlja takođe podrazumeva i da se postarate da Vaše telo nauči neke nove načine za obavljanje rutinskih zadataka. Jedna od tehnika koju Rut Kuran predlaže kako bi pojačala aktivnost svojih neurona bilo je hodanje na drugačiji način od onog kojim je inače navikla.
„Probala sam da hodam ivičnjakom umesto trotoarom, da preskačem po koji stepenik umesto da zgazim svaki, da se krećem napred i nazad umesto da idem pravolinijski,“ kaže Kuranova. „Teranjem mozga da uradi nešto što je duboko urezano u njega na drugačiji način je odličan način da se stvari malo uzburkaju.“
Dr Švarc veruje da je jedna od ključnih stanki u „kružnim“ moždanim vežbama i razvoj verbalne fluidnosti. „Ukoliko ste se zatekli da Vam je teško da nađete reči, to je jedan od primera kako verbalna fluidnost opada sa godinama.“
Da biste sačuvali ovu veštinu, onda predlaže da vežbate javno obraćanje, baš kao u debatama. „Kažem mojim pacijentima da istraže novu temu, a potom o njoj razgovaraju tri minuta,“ kaže ona. Čak je i minut dovoljan, a ne morate da govorite ni pred kim – samo naglas, idealno o temi koja Vam nije poznat, to jako pomaže.
Ne, ne kažemo Vam da otežate sebi život. Već da nađete načina da integrišete više čula kada nešto radite.
Kuranova kaže „prisustvo muzike nekim svakodnevnim aktivnostima poput čišćenja ili vožnje pomaže da se stvore novi (moždani) putevi.“ Dr Švarc se slaže: „Mozgu je bolje kada morate da koristite dva čula istovremeno.“ Druge ideje: slušajte audio-knjigu dok kuvate ili pak nosite bočicu snažnog esencijalnog ulja poput mentinog sa sobom kada pođete u šetnju i tu i tamo je pomirišite.
Sećate li se klasične elektronske memorijske igre Simon? Pa, izgleda da trepćući šablon crvene, plave, zelene i žute boje nije bio samo zabavan. Razvoj memorijske i koncentracione veštine je još jedna od kružnih stanica dr Švarc.
„Usredsredite se i na kratkoročno i dugoročno pamćenje,“ kaže ona. „Na primer, fokusirajte se na određenu godinu i pričajte o tome šta se desilo te godine u Vašem životu. Potrudite se takođe i da se prisetite šta Vam se juče desilo: Kuda ste vozili? Šta je stiglo poštom?“ Igre poput Simon su odlične za koncentraciju, a danas imamo brojne aplikacije koje možete skinuti na svoj telefon, baš kao i sajtove poput Kuranovog CraniumCrunches.com na kom su besplatne memorijske igre.
Bezbroj istraživanja naglašava uticaj snažnih međuljudskih odnosa na zdravlje i opšte blagostanje. Zaključak je da za to postoji i medicinski razlog: „Ljudski mozak nagrađuje one koji se povezuju sa drugima,“ kaže dr Švarc. „Sitnice poput držanja za ruke, dodira i čak gledanja u oči pokreću oslobađanje oksitocina u mozgu.
Često sa godinama i naši društveni krugovi postaju sve uži, a istovremeno i naš mozak počinje da zaboravlja kako da proizvodi oksitocin,“ dodaje ona. Da bi ovaj hormon zbog se osećamo lepo i dalje tekao našim žilama, pridružite se nekom novom klubu, volontirajte ili prihvatite nove radne zadatke koji će Vas primorati da upoznate i stupate u kontakt sa novim ljudima.
Jeste li ikada gledali TV serijal „Sakupljači“ (Hoarders, originalni naziv)? Evo i zajedničke teme: Pošto prijavljenom pomognu da pospremi nered, život i emotivni pogledi postaju pozitivniji. Isto to važi i za Vaš mozak. „Kako nam mozak postaje sve pretrpaniji informacijama, postaje nam sve teže da se fokusiramo. Samosvest je alat koji nam pomaže u oštroumnosti sa godinama,“ kaže dr Švarc. Nju možete naučiti na seminraima i preko vebsajtova i aplikacija, ali sjajna, jednostavna vežba koju možete praktikovati je samosvest o pojedinom osećaju.
Provedite jedan minut dnevno fokusirajući se na jedno čulo: Šta čujete oko sebe? Kako Vam se telo oseća? Ili pak, uzmite neki umirujući predmet i usredsredite se na dodir. „Učite sebe da uspostavljate kontrolu gde god da Vam mozak pođe. Što više budete osećali da imate kontrolu nad time kuda Vam mozak ide, to i sam mozak bolje funkcioniše,“ kaže Švarcova.
Stanja poput anksioznosti i depresije mogu izuzetno uticati na sveukupno zdravlje mozga. „Ova stanja mogu uzrokovati celovito usporenje uma, čak i kada se posvetite redovnim kružnim aktivnostima,“ kaže dr Švarc. Ukoliko smatrate da se borite sa nekim od ovih problema, popričajte sa lekarom o tome šta se može učiniti kako ne biste naškodili svim dobrim stvarima koje radite za svoj um.
Preuzeto sa: https://www.livestrong.com/slideshow/1011439-8-ways-keep-brain-sharp-age/?slide=10