Preporučeni proizvodi
Preporučeni proizvodi
Životinje nemaju maske za spavanje niti imaju umirujuće snimke zvukova koji će im pomoći da dođu do preko potrebnog sna. One moraju da budu u koraku sa prirodom i onim što im njihova tela dozvoljavaju. Posledično, fauna planete zemlje ima neke neverovatno načine da dođe do sna.
Delfini su čudesna stvorenja i dok ih mi obično opažamo zbog njhovog šarma, pameti i/ili uznemirujuće seksualne agresije, njihove navike u spavanju su takođe vredne pomena. Oni su sposobni da uđu u periode vrlo dubokog sna koji se naziva „logging“, od eng. reči za balvan, jer kada su u ovom stanju delfini upravo podsećaju na balvane koji plutaju na površini vode. Da stvari budu još čudnije, najčešća vrsta delfina, okeanskog – onog koji Vam pada na pamet kada čujete reč delfin, se priprema za spavanje tako što doslovce gasi polovinu svog mozga, kao i oko suprotno strane koje je pod kontrolom te polovine. Druga polovina mozga (i suprotno oko) ostaje „uključeni“ kako bi vodili računa o okolnim dešavanjima, bili to neki drugi delfini ili grabljivci. Ovo omogućuje delfinu i da zna kada treba da izađe na površinu kako bi uzeo vazduh. Posle oko dva sata, dolazi do promena strana, pa tako obe strane mozga i oba oka dobijaju svoj odmor. Ovaj proces nije jedinstven za delfine, jer voćni šišmiši, iguane, foke, ptice (među kojima i patke), morski prasići takođe ovo rade.
2008. godine istraživači su naleteli na grupu glavatih uljarki, vrste kita, koje su dremale vertikalno u vodama nadomak severnog Čilea. Ovaj prizor je sam po sebi bio čudesan, ali onda su stvari postale još bizarnije. Ovi kitovi, za koje se smatralo da dozvoljavaju samo jednoj polovini mozga da spava, baš kao i delfini i neke druge vrste kitova, kao da nisu primećivali plovilo koje im se približavalo. Ništa se nije dešavalo sve dok jedan od kitova nije slučajno bio gurnut i tada se grupa probudila te utekla. Zahvaljujući ovome, istraživači su otkrili da ova vrsta kita spava različito od svojih rođaka – ukratko, redovni periodi spavanja blizu površine vode. Oni ne dišu niti se pomeraju tokom svojih dremki i ako je ovo jedina vrsta spavanja koju imaju (nije još jasno da se upuštaju i san sa polovinom mozga koja je aktivna), ovakvo relativno kratko, kumulativno spavanje bi moglo od njih napraviti sisara koji je u najmanjoj meri zavisan od sna.
Žirafe se takođe ne odmaraju mnogo duže od gorepomenute vrste kitova. One spavaju svega oko 20 minuta u toku dana kako bi izbegle predatore. Sa obzirom da su tako visoke, tanane životinje takođe im je i prilično teško da dođu do sna, ali kada se to desi, kada se spuste dole i sklupčaju, prizor je neopisivo nežan.
Grabljivci nisu jedini problem sa kojim se treba nositi kada spavate. Kako to vidre i znaju, postoji i mogućnost da otplovite (ali ne samo u zemlju snova). Kada morske vidre pođu na spavanje, one to rade dok leže na leđima na površini vode u većim grupama i/ili u šumama morske trave, ponekad držeći se za šape kako ne bi otplovile jedna od druge tokom sna.
Albatros je morska ptica koja provodi veći deo svog života u letu posvećenom lovu. Njen stil života ne ostavlja baš mnogo vremena za spavanje, pa se veruje da albatrosi zapravo rade više stvari odjednom – spavaju dok lete. I za alpske strele se veruje da ovo takođe rade, kao i za mnoge selice poput Svensonovih drozdova, koji imaju stotine malih dremki od kojih svaka traje po nekoliko sekundi.
Naši pernati prijatelji rade i nešto više nego što samo spavaju sa jednim otvorenim okom. One spavaju u klici (grupama sa zajedničkim interesima). Patke se postavljaju u red onda kada dođe vreme da se pođe na spavanje, a one koje su na krajevima tog reda drže oko koje je okrenuto od grupe otvorenim kako bi se uočili potencijalni predatori, dok drugo zatvaraju. Patke koje su između dve krajnje, zatvaraju oba oka. Ovo jedno-hemisferno spavanje pataka koje su na krajevima pruža sigurnost celom jatu/grupi.
Merkati provode svoje noći u jazbinama, koje se sastoje od kompleksnog sistema tunela i podzemnih odaja. Zajednice merkata se zovu bande ili rulje i mogu se sastojati i od 40 jedinki sa alfa mužjakom i ženkom u okviru svake zajednice. Oni spavaju na gomili i tako greju jedni druge te štite i vođe bande koje smeštaju pri dnu ovakve gomile. Štenci, veverice, slepi miševi i još nekoliko drugih vrsta stvorenja takođe kako se zna imaju sklonost da se skupe na gomilu kako bi im bilo toplije (tu uključujemo i nedokučivog Homo sapiensa).
Ovo je družina spavača koji stoje, onih koji su na oprezu tokom svog odmora i moraju ostati na nogama. Ove životinje su u stanju da ukrute svoje noge u uspravnom položaju na način koji od njihovih mišića ne zahteva toliko napora. Ovaj mehanizam se naziva „apratom stajanja.“ Dok je ovo stvarno kul trik, konji (i krave takođe) moraju da legnu sa vremena na vreme, jer dok su u uspravnom stanju nisu u mogućnosti da uđu u REM fazu sna. Flamingosi takođe spavaju dok stoje, ali oni to čine zato što u njihovim prirodnim okruženjima i nema baš mnogo mesta gde biste mogli komforno spavati.
Sa druge strane spavaćeg spektra sisara se nalaze braon slepi miševi, koji spavaju oko 19 sati u toku dana. Ova noćna bića dremaju dok vise okrenuta naopako, jer je to položaj koji je kao stvoren u pogledu efikasnosti, sa obzirom da je njima i njihovim slabašnim krilima lakše da polete iz njega. Posle njih, najduže tokom dana spavaju armadilo, oposum, lenjivac, tigar i potom i domaća mačka. I zato imajte ovo na umu sledeći put kada Vašoj mački dobacite da ode da radi nešto korisno.
Većina ajkula mora neprekidno da se kreće kako bi dovoljno kiseonika prolazilo kroz njihove škrge, a neke među njima su razvile disajne bušljike, otvore tik iza očiju koje im omogućuju da dođu do kiseonika čak i dok miruju. Ali uopšteno njihov san se ponajviše smatra nekom vrstom stanja „praznog hoda“ nego pravim, potpunim „gašenjem.“ Naučnici su otkrili da plivanjem male bodljikave ajkule koordiniše kičmena moždina, a ne mozak, što bi mogla biti indikacija da su ajkule u mogućnosti da ugase svoje glave, ali da nastave sa kretanjem. Drugi pak spekulišu da se neke bele ajkule okreću nasuprot struje dok su u mirovanju pa na taj način voda prolazi kroz škrge ribe bez ikakvog napora sa njene strane.
I morževi takođe mogu da plivaju i spavaju istovremeno i u osnovi su onaj Vaš najbolji drug/drugarica koji mogu da zaspu bilo gde. Mogu da zadrže svoj dah i do pet minuta i da tako odremaju pod vodom i da spavaju dubokim snom na obali i po 19 sati. Da budemo iskreni, to i zaslužuju, sa obzirom da je poznato da su u stanju da plivaju i po 84 sata u kontinuitetu. Što ste tiče vodenog spavanja, morževi mogu da naduvaju šupljine znane kao faringealni džepovi, koji se ponašaju poput biološkog pojasa za spavanje te tako ova zverka ostaje plutati na površini.
Ne čini se kao da bi puž imao mentalno-fizički zahtevan život, ali ova mala, ljigava stvorenja mogu da spavaju, doslovce, godinama. Jedan naročito čuven incident uključuje egipatskog pustinjskog puža koji se smatran mrtvim od strane činovnika Britanskog muzeja koji ga je pričvrstio za identifikacionu karticu. Četiri godine kasnije, tragovi sluzi su nađeni na kartici i ljuštura je stavljena u vodu, a tada je iz nje životinja promolila svoju glavu.
Žabe preživljavaju zime tako što padaju u hibernaciju kao i njihovi veći, krznatiji drugari, ali njihovi podvizi u tome su daleko čudnovatiji. Žabe su „opremljene“ sa jednom vrstom životinjskog antifriza, što znači da se kristali leda mogu formirati u telesnim šupljinama i pod kožom, ali visoka koncentracije glukoze u vitalnim organima sprečava smrzavanje ovih esencijalnih delova tela. Delimično smrznuta žaba prestaje da diše i njeno srce prestaje da kuca, ali kada proleće dođe i temperature počnu da se penju, njeno telo ponovo pokreće sve funkcije i žaba se vraća u život.
Navike spavanja medveda nisu naročito vredne pomena osim kada pričamo o dobu kada je vreme da se na svet donese mladunče. U zimskim mesecima, kada su trudne medvedice u stanju duboke hibernacije, njihovo srce usporava svoj rad i one ne jedu, ne piju, ne mokre niti prazne creva, a ni ne kreću se. Ali i pored toga, buduća mama medvedica će napraviti jedan napor – pokrenuće se da bi rodila mladunčad. Mladunci se tako zapravo hrane sa svoje usnule majke sledećih nekoliko meseci, sve dok se ona ne probudi i ne izvede ih u svet.
Naučnici sada proučavaju primate kako bi naučili nešto više o ljudskom spavanju i kako je ono pomoglo našu evoluciju. Oni su otkrili da životinje poput orangutana, gorile, šimpanze vole da se sklupčaju baš kao i ljudi. One takođe prave ležišta ili pronalaze platforme kako bi se osigurale od grabljivaca tokom sna, što im posledično omogućuje daleko kvalitetniji san od njihovih rođaka kao što je babun koji spava uspravno postavljen. Ta prilika za duži, odmorniji san je možda ključni faktor našeg sopstvenog evolucionog procesa, ono što nam je pomogli da budemo pametniji sa svakih novih 40 migova.
