- Želite najpopularnije proizvode uz super popuste?
- Postanite član Kluba 5* još danas
- Već ste član?Kliknite ovde
- Već imate nalog?Prijavi se
- Nemate nalog?Registrujte se
San je stvarno neizbežan deo našeg života. Stoga ne čudi što o spavanju postoji toliko mitova. I dok neki od njih mogu biti istiniti, većina ih je jednostavno pogrešna. Proverili smo i ocenili 12 najvećih mitova o spavanja za Vas…
Ovo je ono što svi lekari govore i onoliko koliko svi zdravi ljudi spavaj svake noći, zar ne? Pa i ne. Termin „minimum 8 sati“ ukazuje da možemo spavati i više i da će sve biti potaman. Ali neće. Istraživanja pokazuju da spavanje od 7 do 8 sati po noći u proseku obično daje najbolje rezultate za zdravlje. Nekim ljudima je potrebno manje, a nekima više, ali spavati previše je isto veliki problem koliko i spavati premalo…
Laž – ako se uzme kao ovo gore navedeno. Ukoliko kažemo „Potrebno nam je oko 8 sati sna…“ to je donekle istina. Upamtite, 7 do 8 sati je pravi odgovor – i čak i to ne važi za sve nas!
Dakle, spavali ste samo 4 sata prošle noć. Da li taj san ikada možete povratiti? Recimo, tako što ćete spavati 12 sati sledećeg dana? Ili tako što ćete tokom vikenda sve izgubljene sate radne nedelje nadoknaditi? Većina ljudi misli da to ne ide tako. Da zato imamo pravila poput „Bitno je spavati 8 sati SVAKE NOĆI,“ zar ne?
Možda je protivno zdravom razumu, ali verovatno nije tačno. Istraživači su nedavno otkrili da zapravo možemo kompenzovati izgubljeni san kasnije jer se posledice manjka spavanja ne javljaju tako brzo. Dakle, stvarno možete popraviti nekoliko neprospavanih noći sa spavanjem tokom vikenda … Do određene mere i uz neka ograničenja, naravno. Ali i dalje ne možete promeniti činjenicu da su dani posle tih neprospavanih noći vrlo verovatno bili neproduktivni, zar ne?
Dremanje je stvarno super, zar ne? Ali nažalost je dovedeno u vezi sa kardiovaskularnim bolestima i prevremenom smrću u više navrata tokom prethodnih godina. Ljudi koji mnogo dremaju imaju veću verovatnoću da obole od kardiovaskularnih dešavanja kao što su srčani ili moždani udar. Da li ovo stvarno znači da je dremanje opasno za naše zdravlje?
Previše dremanja jeste opasno za zdravlje – ovo je stvarno poduprto naučnim istraživanjima. Ali da li je dremanje uopšteno opasno po zdravlje? Nije. Netačno. Može biti čak korisno. Skorašnje istraživanje iz Švajcarske ukazuje da 1 ili 2 dremke nedeljno čak smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara.
Znate: jedna ovca, dve ovce, tri, četiri, pet… deset, sto i jedna… i na kraju bi trebalo da zaspimo. Na kraju, definitivno. Brže? Ne, nužno.
Laž. Iako će tehnika nekima možda pomoći da brže zaspe, definitivno nije priznata kao efikasna metoda za uspavljivanje. Ukoliko želite da brže zaspite, probajte da mislite na neko idilično mesto ili da se opuštate jedan deo tela za drugim, počevši sa glavom i postepeno se pomerajući naniže.
Neki ljudi vole da popiju čašu (ili dve ili tri…) vina ili čašicu (ili dve ili tri…) žestokokg pića pre polaska u krevet, verujući da alkohol pomaže da zaspe jer ih opušta. Iako će Vam možda pomoći da zaspite lakše ako ga popijete dovoljno, sigurno Vam neće pomoći da spavate bolje.
Definitivno laž. Alkohol opterećuje i dehidrira telo, remeti normalan obrazac sna. Zbog njega sigurno nećete bolje spavati – već samo gore.
Starij ljudi u proseku spavaju dosta kraće od mladih. Ovo je potvrđeno mnogim istraživanjima u poslednjih nekoliko decenija te je jedini logični zaključak onaj koji je naslov ovog paragrafa, zar ne?
To je laž. Naravno, što smo stariji, to manje spavamo – istina. Ali potreba za snom se ne menja. Stariji ljudi jednostavno spavaju manje usled brojnih zdravstvenih problema i neizbežnih promena u strukturama mozga, što takođe utiče i na obrazac njihovog sna.
Morate biti potpuno isključeni iz realnosti da biste je zamenili sa nečim kao što su snovi, ne? Definitivno deluje logično – ali da li je istinito?
Nažalost, neistina. Snovi se obično dešavaju u REM fazi sna – fazi gde je moždana aktivnost vrlo visoka i zapravo podseća na budno stanje.
E, ovo je gadno, jel’ da? Držimo fige da ovo nije istina …
Sa radošću prenosimo da je u pitanju laž. Makar za većinu ljudi veći deo vremena. Stvar sa paucima je da se oni u osnovi boje nas velikih, glasnih ljudi. Naše disanje, hrkanje i balavljenje tera paukove, te je vrlo malo verovatno da tokom svake godine pojedemo 8.
Samo je neprijatno. Ali proizvodnja čudnih zvukova tokom sna nikoga nije ubila još uvek, zar ne?
Laž. Iako hrkanje u nekim slučajevima jeste bezazleno, vrlo često je simptom ozbiljne bolesti ili fizioloških problema u telu koji mogu voditi ozbiljnim zdravstvenim problemima. Slip apnea, na primer, može biti jako opasna. Ali dobre vesti su da se može lečiti…
Koliko ljudi koji spavaju stoječi poznajete? Troje? Desetoro? Preko sto? Ne, naravno da ne. Ne znate nikoga ko spava na nogama, što je jasan dokaz da ova vrsta sna nije moguće kod ljudi, zar ne?
Spavanje na nogama je neuobičajeno, ali to ne znači da je i nemoguće. Moguće je te je mit laž. Spavanje stojeći su na primer demonstrirali budistički monasi i vojnici na frontu. Može se. Samo nećete nikada poželeti da ovako spavate jer nije baš prijatno.
Koji su najčešći oblici zavisnosti u savremenom svetu? Zavisnost od droga. Zavisnost od alkohola. Zavisnost od pušenja. Internet zavisnost. Zavisnost od brze hrane. I naravno, zavisnost od lekova za spavanje i nekih drugih vrsta lekova.
Oboje – istina i laž. Neke pilule za spavanje definitivno vode zavisnosti, ali neke i ne. Prepisane lekove za spavanje obično koristimo samo nekoliko nedelja, s obzirom na to da stvaraju zavisnost. Ali većina lekova na bazi bilja koji se slobodno prodaju, ne stvaraju zavisnost. Makar ne u fizičkom smislu.
I odatel nam dolazi fraza „beauty sleep.“ Ima li neke istine u tome?
Radovaće Vas da čujete da je ovaj mit istinit. Neki vitalni hormoni se proizvode tokom sna i oni popravljaju tkiva i zbog njih naše telo funkcioniše na normalan način. Ako spavate dovoljno, koža će Vam izgledati lepše, plus ćete biti i u vrhunskoj formi, jer je nedostatak sna povezan i sa gojaznošću.