10 mitova o spavanju

San – mitovi i činjenice

Mnogo ljudi ima čvrsta ebeđenja i vrlo pogrešna shvatanja po pitanju psavanja i sna ili nedostatka istog. Većina ovakvih shvatanja formirana su životom u neispavanom postindustrijskom društvu…

Narodna fondacija za spavanje je sastavila spisak uobičajenih mitova o snu i činjenice koje ih potkrepljuju.

Mit #1: Hrkanje je neprijatno (drugim ljudima) ali nije ozbiljna stvar.

Pogrešno. Istina je da je za većinu ljudi hrkanje bezopasna stvar, ali za neke to može biti simptom smrtonosnog poremećaja po imenu apneja, pogotovo ako je praćeno teškom dnevnom pospanošću. Apneju karakterišu pauze u disanju koje sprečavaju ulazak ili izlazak vazduha kroz disajne kanale.

Ljudi sa apnejom se često bude noću jer gube dah. Pauze u disanju smanjuju nivo kiseonika u krvi, otežavaju rad srca i kardiovaskularnog sistema, i povećavaju rizik od drugih kardiovaskularnih oboljenja. Često ili redovno hrkanje je direktno povezano sa hipertenzijom.

Gojaznost i veliki podvratak mogu doprineti apneji. Apneja se može izlečiti; kod muškaraca i žena koje glasno hrču, pogotovo ako su primećene pauze u hrkanju, preporučena je poseta lekaru.

Mit #2: Spavaj manje sada, nadoknadi kasnije.

Nije baš istina. Stručnjaci kažu da nam treba 7-9 sati sna svakog dana da budemo zdravi i vitalni. Pojam čestog nedostatka sna i nadoknađivanja kada imamo vremena za to je jednostavno pogrešan. Kada nemamo dovoljno sna, mi gomilamo dug prema snu koji može doći po svoje ako postane prevelik.

Rezultat nedostatka sna je povezan sa zdravstvenim problemima kao što su gojaznost i visoki krvni pritisak, negativno raspoloženje i ponašanje, umanjena produktivnost i bezbednosni problemi u kući, na poslu i na putu.

Mit #3: Pojačavanje radija, otvaranje prozora ili uključivanje klima uređaja su efikasni načini da ostanemo budni kada vozimo.

Ovo može biti recept za katastrofu. Ove metode su neefikasne i mogu dovesti do nezgoda. Kada smo pospani na putu, najbolji recept je siđemo sa puta odremamo 15-45 minuta na nekom sigurnom mestu.

Pića sa kofeinom mogu pomoći da se prevaziđe pospanost na kraći vremenski period. Međutim, potrebno je oko 30 minuta da se osete efekti. Najbolja prevencija za pospanu vožnju je dobar san noć pre Vašeg putovanja.

Mit #4: Tinejdžeri koji zaspe na času imaju loše navike i/ili su lenji.

Prema ekspertima za san, tinejdžerima je potrebno barem 8.5-9.25 sati sna svake noći, za razliku od neophodnih sedam do devet sati sna u proseku, tokom noći za odrasle. Njihovi unutrašnji biološki satovi ih takođe drže budne kasno uveče, a pospane kasnije ujutru.

Međutim, mnoge škole počinju sa časovima rano ujutru, kada tinejdžersko telo želi da spava. Kao rezultat, mnogi tinejdžeri dođu u školu previše pospani da bi bili u stanju da uče, što i nije njihova greška.

Mit #5: Nesanica je jednostavno nemogućnost da se spava noću.

Mnogo ljudi povezuje nesanicu sa poteškoćom da se spava noću, primorani da ostanu budni gledajući TV. To je samo jedan deo slike međutim – jedan od četiri simptoma uglavnom povezanih za nesanicu. Drugi simptomi uključuju buđenje vrlo rano i nemogućnost da ponovo zaspimo, redovno buđenje i buđenje kada se ne osećamo sveže.

Nesanica može biti simptom poremećaja sna ili drugih medicinskih ili psiholoških/psihijatrijskih problema, i često se može izlečiti. Kada se pojave simptomi nesanice više puta u toku nedelje i utiču na svakodnevne funkcije, simptome bi trebalo raspraviti sa doktorom ili drugim zdravstvenim radnicima.

Mit #6: Dnevna pospanost uvek znači da osoba nema dovoljno sna.

Prekomerna pospanost tokom dana je uslov gde se pojedinac oseća vrlo pospano i ima potrebu da spava kad bi trebalo da bude potpuno spreman i budan. Ovaj uslov, koji se može pojaviti čak i nakon dovoljne količine sna noću, može biti znak skrivenog medicinskog stanja ili poremećaja sna kao što su narkolepsija ili apneja.

Ovi problemi su često izlečivi i oko simptomima treba porazgovarati sa lekarom. Pospanost preko dana može biti opasno i dovodi osobu u rizik tokom vožnje, povrede i bolesti i može dovesti do mentalnih poremećaja, emocionalnih poremećaja i drugih teskoba.

Mit #7: Biti lišen sna nije rizik za zdravlje.

Daleko od toga, nedostatak sna, zaista nije dobar za Vaše zdravlje. Nedostatak sna utiče na lučenje hormona rasta koji je povezan sa gojaznošću; kako se luči manja količina hormona, šanse da se nabaci višak kilograma su veće. Krvni pritisak obično pada tokom sna, međutim, prekidi sna mogu nepovoljno uticati na ovaj normalan pad, dovodeći tako do hipertenzije i kardiovaskularnih problema.

Istraživanja su, takođe, pokazala da nedostatak sna pogoršava sposobnost tela da koristi insulin, što dovodi do nastupa dijabetesa. Sve više i više naučnih istraživanja pokazuju uzajamnu povezanost između nedostatka sna i bolesti.

Mit #8: Što ste stariji, manje sati sna Vam je potrebno.

Ne baš. Ljudima uglavnom treba ista količina sna tokom njihovog odraslog života, mada se njihov šablon spavanja može menjati dok stare. Stariji ljudi se mogu buditi češće preko noći i mogu zapravo spavati manje, ali njihova potreba za snom nije ništa manji nego kod mlađe odraslih ljudi.

Pošto mogu spavati manje tokom noći, stariji ljudi imaju običaj da spavaju duže preko dana. Dremke planirane kao deo dnevnih navika mogu biti korisne u podsticanju budnosti nakon što se osoba probudi.

Mit #9: Vaš mozak se odmara dok spavate.

Mozak se nikad ne odmara, samo se 'puni'. Tokom sna mozak ostaje aktivan i dalje kontroliše mnoge telesne funkcije, uključujući disanje. Kada spavamo, obično se nalazimo u nekom od dva stanja, REM (brzi pokreti očiju) i ne-REM čiji ciklusi traju oko 90 minuta.

Ne-REM san ima četiri faze sa posebnim funkcijama, u rasponu od pospanosti iz prve faze, kada se pojedinac može probuditi vrlo lako, do treće i četvrte faze “dubokog sna“ kada je buđenje mnogo teže i gde se dešavaju najpozitivniji i okrepljujući efekti sna.

Međutim, čak i u najdubljem ne-REM snu, naši mozgovi i dalje obrađuju informaciju. REM san je aktivan san gde se događaju snovi, disanje i srčani ritam se ubrzavaju i postaju neregularni, mišići se opuštaju, a oči se kreću napred-nazad ispod kapaka.

Mit #10: Kada se probudite u sred noći, vratite se nazad na krevet i probajte ponovo da zaspite.

Buđenje u sred noći i nemogućnost da ponovo spavate je simptom nesanice. Opuštajuće misli mogu pomoći u podsticanju sna više nego brojanje ovaca, što neka istraživanja navode da više ometa nego opuštanje.

Koja god tehnika da se koristi, većina stručnjaka se slaže da ako ne zaspite ponovo u sledećih 15-20 minuta, da bi ste trebali ustati sa kreveta, otići u drugu prostoriju i raditi neke opuštajuće aktivnosti kao što su slušanje muzike ili čitanje knjige. Vratite se nazad kada se osetite pospano. Izbegavajte gledanje u sat.